Hrkanje i noćna opstruktivna apnea nisu svojstveni samo odraslim i starijim osobama, već se u određenom procentu susreću u dece školskog i predškolskog uzrasta. Ronhopatija se kod odraslih smatra uobičajenom, a kod dece nenormalnom pojavom, te izaziva zabrinutost roditelja koji traže pomoć i savet lekara. Hrkanje u dece najčešće je uzrokovano uvećanim krajnicima, naročito trećim, koji je smešten u gornjem spratu ždrela, te ometa normalno disanje i uzrokuje hrkanje i apneje. Hrkanje u dece uglavnom počinje čim dete utone u san, različitog je intenziteta i isprekidano sa povremenim apnea epizodama. Kratkotrajni prestanak disanja u toku spavanja uzrokuje veliku zabrinutost kod roditelja, koji često dežuraju u toku noći pored deteta, plašeći se da će se dete ugušiti u snu.
Drugi, danas dosta čest etiološki faktor vezan za nastanak ove pojave je prisustvo alergije sluznice nosa, koja se sve više susreće u dečijoj populaciji. Tegobe s tim u vezi, mogu biti sezonskog (proleće-jesen) ili stalnog karaktera. Loše disanje kroz nos u dece, uzrokovano devijacijom nosne pregrade ili polipima nosa i sinusnih prostora, takođe je odgovorno za nastanak hrkanja i prekida disanja u snu u dečijoj populaciji. Anatomsko -morfološki faktori (makroglosija-prevelik jezik ili retrognatija-pomerena donja vilica unazad) su ponekad odgovorni za nastanak hrkanja u dece. Ono što više brine roditelje, a i lekare, je odraz ovih pojava na sveukupno zdravlje deteta,posebno ako traju više godina.

Deca koja pate zbog problema hrkanja i apneje često imaju i poremećaje u dnevnom ponašanju.na časovima u školi su pospana i dekoncentrisana. Učestalost noćnog mokrenja je kod njih daleko prisutnija, nego kod zdravih. Anoreksija, neuroza, nemiran san, sisanje palca i grickanje noktiju često su propratne, veoma neprijatne pojave u dece sa izraženim problemom hrkanja. Rešavanjem problema hrkanja i apneje tegobe obično nestaju.
Kardiološkim pregledom ovih pacijenata u oko 4% slučajeva nađene su promene na EKG-u i srcu,koje su direktan odraz višegodišnjeg uticaja apneje i hrkanja na ovaj vitalni organ. Komletan pregled ORL specijaliste nepogrešivo ukazuje na uzrok hrkanja u dece. Nisu potrebna nikakva dodatna ispitivanja, jer su nevedeni etiološki faktori, pri pregledu, lekaru jasni i vidljivi. Svako dete koje hronično hrče, sa periodima prekida disanja u snu, treba detaljno pregledati i ukloniti mu uzrok hrkanja. U nekim zemljama radi se testiranje ovakvih malih pacijenata u snu, ispituje se uzrok hrkanja i dobijaju nalazi o štetnom dejstvu ovih pojava na druge organe i sisteme. Terapija hrkanja kod dece podrazumeva hirurško lečenje uzroka. Najčešće primenjivana metoda je hirurško odstranjenje sva tri krajnika, koji su u najvećem procentu i uzrok problemu.
Najsavremenija metoda je Koblator plazma hirurgija, kojom se bez krvavljenja, odstrane sva tri krajnika. Nakon ove intervencije bol je, u odnosu na klasičnu hirurgiju, sveden na minimum.Postoperativni oporavak je znatno brži, a pacijent može nekoliko sati nakon intervencije normalno da jede i pije. Našim pacijentima poslednjih nekoliko godina pružena je mogućnost da budu i u Srbiji operisani ovom tehnikom.