SKRINING SLUHA – Da li moja beba čuje?

Koliki je broj  beba sa oštećenjem sluha?
– Teška oštećenja sluha sreću se kod 1-3 na 1000 rođenih beba, što čini oštećenje sluha jednim od češćih urođenih defekata.

Zašto testiramo bebe?
– Cilj testiranja je da se nagluvost i gluvoća otkriju što ranije, da bi se detetu adekvatnom i pravovremenom rehabilitacijom omogućio razvoj govora, jezika  a samim tim intelektualni, emocionalni i socijalni razvoj. Nedostatak govora je kasni znak nagluvosti. U našoj sredini prosek otkrivanja nagluvosti je 18 meseci, a habilitaciju/rehabilitaciju bi trebalo započeti već od šestog meseca.

Kako i kada radimo skrining sluha?
– Skrining sluha je nepohodno uraditi svim bebema što ranije po rođenju. Idealno bi bilo do mesec dana. Skrining  na oštećenja sluha je obavezan, naročito kod beba kod kojih postoji neki od faktora rizika za oštećenje sluha (mali Apgar skor-ocena koju beba dobija na rodjenju, telesna težina na rođenju manja od 1500 gr. podaci da u porodici ima nagluvih ili gluvi, urodjene anomalije, nedostatak kiseonika prilikom porođaja, primanje lekova koji mogu oštetiti sluh-gentamicin, virusne intrauterine infekcije u prvom tromesečju, mehanička ventilacija 5 dana i duže).

– Ispitivanje traje samo nekoliko sekundi i izvodi se dok beba spava. Kroz malu mekanu slušalicu koja se postavlja u bebino uvo (spoljašnji slušni hodnik), pušta se tihi ton, na koji se dobija odgovor koji se automatski registruje u vidu otoakustičkih emisija. Ukoliko je beba prošla test ranog otkrivanja oštećenja sluha odnosno neonatalnog skrininga to znači da je njen sluh uredan. Bebe koje ne prođu prvi test potrebno je sledećeg ili nekog drugog dana ponovo ispitati da se potvrdi ili isključi sumnja na oštećenje.